Ti si farmaceut-medicinski biohemičar i želiš da radiš u Nemačkoj? Onda je ovo tekst za tebe!
U Nemačkoj farmaceutski i biohemijski poslovi spadaju (delom) u regulisane profesije, što znači da diploma iz Srbije (ili bilo koje druge zemlje van EU) ne može automatski da se koristi — mora da prođe postupak priznavanja kvalifikacija (Anerkennung) i/ili izdavanje licence (nem. Approbation). Evo kako to funkcioniše:
Koja zanimanja dolaze u obzir
Diploma „farmaceut – medicinski biohemičar“ u Srbiji (i drugim zemljama bivše Jugoslavije) je kombinacija farmacije i laboratorijske medicine, ali u Nemačkoj su to obično odvojene profesije:
- Apotheker/in (farmaceut) – strogo regulisan, potrebna dozvola (aprobacija). Farmaceuti u Nemačkoj rade u javnim i bolničkim apotekama, u industriji, regulativi isl.
- Biochemiker/in ili Laborleiter/in – u akademskim istraživačkim institutima ili industriji (nije nužno regulisano, ali često traže priznavanje ako se radi u zdravstvenom sektoru).
- Medizinisch-technische Laboratoriumsassistent/in (MTLA) – rad u kliničkim laboratorijama (takođe regulisano, diploma mora da se prizna). MTLA nije faultetsko zanimanje – u pitanju je srednja stručna ili viša škola u trajanju od 3 godine. U suštini, u pitanju je zanimanje koje je po kvalifikacijama ispod novoa farmaceuta-medicinskog biohemičara. Pre je u pitanju zanimanje kao što je npr laboratorijski tehničar.
- Dok u laboratorijama za kliničku hemiju, hematologiju isl uglavnom rade lekari sa specijalizacijom iz kliničke hemije. Nažalost, specijalizacije iz zemalja van EU po pravilu nisu priznate.
Priznavanje diplome
Za farmaciju i medicinsku biohemiju, najčešći postupci su:
- Approbation als Apotheker – za farmaceute – medicinske biohemičare nije moguća opcija.
- Anerkennung als MTLA – ako neko želi da radi u dijagnostičkoj laboratoriji.
- Anerkennung im akademischen Bereich – ako želi naučni ili industrijski rad (biotehnologija, farmaceutska industrija), tu se diploma često vrednuje preko Zentralstelle für ausländisches Bildungswesen (ZAB).
Postupak obično uključuje:
- Podnošenje dokumenata (diploma, plan i program studija, prevodi kod ovlašćenog sudskog tumača).
- Poređenje sa nemačkim obrazovanjem.
- Ako postoje razlike, može biti potrebna dopunska obuka (Anpassungslehrgang) ili polaganje stručnog ispita (Kenntnisprüfung).
- Jezik: Za zdravstveni sektor (bolnice, laboratorije, apoteke) najčešće se traži nivo B2 ili C1 nemačkog jezika po GER. Za naučno-istraživačke poslove ponekad je dovoljan engleski, ali znanje nemačkog daje veliku prednost.
Alternative bez pune nostrifikacije
Ako neko ne želi odmah prolaziti kroz dug proces priznavanja:
- Rad u farmaceutskoj industriji (npr. kontrola kvaliteta, razvoj lekova, biotehnologija, regulativa) — gde nije formalno potrebna aprobacija. Međutim, nije jednostavno dobiti posao na ovakvoj poziciji – često se ipak zahteva aprobacija, iskustvo i rešeno boravišno pitanje. O tome sam pisao u svom nedeljnom njuzleteru.
- Laboratorije u privatnom sektoru koje nisu u direktnom zdravstvenom sistemu.
- Doktorske studije ili istraživački projekti (univerziteti, instituti).
Zaključak:
Da bi neko radio kao medicinski biohemičar u nemačkom zdravstvenom sistemu kandidat bi morao da prizna diplomu i prođe kroz proceduru Anerkennung. Bez toga, može raditi u istraživanju ili farmaceutskoj industriji, gde se često priznaje akademska vrednost diplome, ali ne i profesionalna licenca.
Piši mi za više detalja 🙂
Zdravo! Ja sam Nikola Bošković, poznat kao farmaceut u Nemačkoj i pomažem kolegama da dođu za Nemačku. Ovde možeš da pogledaš neka osnovna objašnjenja kada je u pitanju priznavanje diplome u Nemačkoj.
