Već sam bio pisao kako sam pred koronu došao u Nemačku. Skoro godinu i po dana je prošlo pre nego što sam ponovo kročio na Balkan. U prvih godinu dana su bile sve moguće restrikcije kretanja, a i moj fokus je bio na pripremi KP.
U svakom slučaju, avgusta 2021. sam imao let iz Minhena za Beograd. Sećam se da sam na aerodromu skupo platio test na koronu koji mi na kraju naravno niko nije ni tražio.
Imao sam jako sličan osećan kao onda kada sam zapravo dolazio za Nemačku marta 2020. Olazak u nepoznato.
Na aerodromu u Beogradu su me sačekale kolege (bivši cimeri iz studentskog doma) i poprilično dugo su čekali kako nam je prtljag kasnio. Tako smo „moj povratak“ proslavili u stanu jednog od njih u blokovima. Veče puno veselja, a temperatura 35 stepeni!
Posle proslave sa društvom i kratkog odmora u Beogradu sam ušao u autobus koji je obeležio moje studiranje: Beograd-Požarevac-Veliko Gradište. Nailazila su mi sećanja, koja su se ubrzo izbledela. Moji roditelji su se razveli u međuvremenu, što mi je naravno bilo poznato. Zato sam došao u okruženje koje mi nije bilo poznato. Sve je bilo novo.
I ne znam je li to neka moja nostalgija i tuga, ali zatim je počela kiša i bio je to jako hladan avgust do mog povratka za Nemačku.
Sećam se još i odlaska na Avalu a toranj je bio u magli, ali sam makar tamo našao dobru kafu i pečenje.
Odlazak „kući“ mi je prijao, ali sam shvatio da se tamo više tako ne osećam. Nije više postojala ta atmosfera koju sam zapamtio. Bio sam gost.
A zatim sam se vratio u Gornju Bavarsku nakon dve nedelje provedene u Srbiji. U tom trenutku mi je bilo još jasnije da se kao „kod kuće“ osećam baš tamo. Godinu i po dana sam radio na tome da moj život u ta 34 kvadrata bude lep i prijatan. I u tome sam uspeo.
Na svom putu sam upoznao mnoge kolege, svoju verenicu, a kasnije smo se i preselili u isti grad kao i moj brat. I možda jesam smršao 15 kilograma ovde, ali se zdravstveno svakako osećam mnogo bolje.
Srbiju sam posetio i naredne godine na jesen, ovog puta sa Lili, kao i 2023. Međutim, svakog narednog puta sam se sve više osećao kao stranac!
Nakon što sam se preselio u Nemačku, putem različitih portala sam pratio dešavanja u Srbiji. To me je toliko opterećivalo! Samo naslovi pojedinih novinskih članaka su mi „dizali pritisak“. Povremeno sam smanjivao broj vesti koje sam čitao a u januaru 2021. sam potpuno prestao da pratim „naše“ medije i to me je preporodilo!
Na poslu pričam skoro samo nemački. Ponekad ruski i engleski a nekad naš jezik. Sa verenicom uglavnom nemački, nešto ređe ostala tri jezika koje sam već naveo.
Nemačka je zaista postala moja svakodnevnica. Svoju domovinu nisam naravno zaboravio. Često pričam priče i moja iskustva odatle, a pokušavam i da običaje i moje navike očuvam onakv kakve su bili i pre.
A svoje najdublje misli i najbitnije informacije iz sveta nemačke farmacije delim putem moje bepslatne mjeling liste.