Sigutno si čuo/la za redove ispred službe za strance. Čemu to? Pa, strancima je za rad i (duži) boravak u Nemačkoj potrebna boravišna dozvola. Prva boravišna, odnosno radna dozvola jeste zapravo viza koju izdaje nemačka ambasada u zemlji porekla. Viza je zapravo nalepnica u pasošu. Ona obično važi 6 meseci i to je vreme u kome je neophodno preseliti se u Nemačku i u roku od dve nedelje od ulaska prijaviti boravak. Nakon toga je potrebno u službi za strance prijaviti se za dobijanje (duže) boravišne dozvole. Nekada služba za strance automatski poštom pošalje osobi kome ističe stara boravišna dozvola da se prijavi za produženje. Ukoliko do isteka važeće boravišne dozvole ne bude izdata nova, neophodno je dobiti takozvani Fiktionsbescheinigung. Trebalo bi automatski stići poštom na kućnu adresu, međutim to nije uvek slučaj. A uskoro ću objasniti i zašto!
U Nemačkoj postoje državni službenici koji nemaju radni ugovor i ne primaju platu – već dobijaju različite honorare. U pitanju su „Beamten“. Nakon završene stručne škole oni polažu zakletvu da će služiti nemačkom narodu i državi. Znači da oni nemaju radni ugovor i ne mogu da dobiju otkaz (osim ako ne završe u zatvoru). Ukoliko svoje obaveze ne obavljaju kako bi trebalo jedino što može da se desi jeste da budu premešteni na neku drugu poziciju (gde će napraviti „manje štete“). A gde će manje štetiti (Nemcima) nego u službi za strance? Jer tamo ne rade sa Nemcima. Stariji službenici (sa velikim primanjima zbog „radnog“ iskustva neretko samo raznose pisma po državnim institucijama, pa i ako neko pismo „zaluta“ u pogrešnu kancelariju, nije strašno. Stranka će prosto morati ponovo da podnese zahtev. Nemaju fiksno radno vreme, a osim osnovnih primanja imaju i različite dodatke, prava na privatno penziono i zdravstveno osiguranje – odnosno uživaju različite privilegije.
Šta oni zapravo (ne) rade? Uglavnom pokušavaju da nađu mogućnost da predmet na njihovom stolu nije u njihovoj nadležnosti. Odakle ovo znam? Pa imao sam priliku da upoznam nekoga ko je radio u službi za strance i ko ima višegodišnje iskustvo.
Naravno, da tamo ima i onih koji se razumeju u svoj posao, a imao sam prilike da se u tom uverim. Odgovarali su na mejlove, javljali na telefon i termin sam mogao da zakažem za iduću nedelju. To je pogotovu bilo kod službenika koji rade u manjim mestima gde gužve nisu tako velike kao npr u Minhenu. Takođe, oni koji se trude i žele da se usavršavaju imaju i mogućnosti za napredovanje.
Eine Antwort