Ne! Nije zbog „loše“ hrane u Nemačkoj. Ukusi su različiti, a o ukisima se ne raspravlja, zar ne? Nemačka kuhinja naravno nije italijanska ili francuska. Postoje i tvrdnje da nemačka kuhinja zapravo ne postoji, već je sve „pozajmljeno“, ali bi to onda važilo i za srpsku, grčku i tursku kuhinju npr. Nemačka kao jedna jedinstvena država i ne postoji toliko dugo (tek od 1871. godine!).
Ukoliko me pratiš na Instagramu verovatno si video/la da na terasi imam začinske biljke i da često kuvam. Ovde spremam i sarmu i punjene paprike, gibanicu, ćevape, đuveč, tortu sa plazmom (mada se u Nemačkuj zove „lane“), baklave, urmašice i npr belu čorbu i šopsku salatu (koja je uzgred bugarska a ne srpska). Međutim, isto tako sam u svoju ishranu prihvatio mihneske bele kobasice (ali i druge kobasice, npr nirnberške), takozvani „Leberkäse“, dve verzije krompir salate (južnu i severnu), „Flammkuchen“, perece, careve palačinke, različite ćufte i knedle, šparglu (na nemačke načine ili moj način) kao i npr „Obazda“ – nemačku varijantu urnebes salate!
Mnogi će se žaliti da kupus, paprika, paradajz i meso u Nemačkoj nemaju isti ukus kao i na Balkanu, ali to je samo delimično tačno! Ukoliko kuuješ najjeftinije meso i najjeftinije voće i povrće dobićeš strukture koje nemaju miris i ukus. Mogu da se jedu, nećeš ogladneti, ali nećeš uživati. Međutim, možeš kupovati na pijaci direktno od poljoprivrednika ili u turskim radnjama ili pak u radnjama koje nudi „bio“ voće i povrće. I ovde je potrebno birati, cene su naravno veće, ali je zato i ukus potpuno druga priča! Mleko, jaja, sir, vino, brašno, luk i krompir povremeno uzimam na farmi u mom komšiluku. Skuplje je, ali se isplati!
Nego, da se mi vratimo na temu. Zašto sma ja tokom prvih devet meseci u Nemačkoj smršao 15 kilograma?* Ukratko: želeo sam.
Kako sam poslednja tri meseca pred dolazak bio nezaposlen, ugojio sam se. Ovde možeš da pročitaš deo te priče.
Tada sam bio dao otkaz u iščekivanju da ću svakog momenta dobiti vizu. Međutim, cela procedura – nemačka birokratija – se odužila. I tako sam bio kući nezaposlen. Šta sam radio? Spavao sam, jeo, izlazio i po malo učio jezik.
Tada sam živeo u Požarevcu i dani su mi manje-više prolazili u ispijanju kafe s društvom. A onda je usledila odbijenica i ništa više osim stresa. Vreme je prolazilo a ja sam trošio novac i tako sam se dobro ugojio – 92 kg pred polazak sam imao.
U Nemačkoj me je čekao nov početak i svoju ishranu sam značajno promenio. Smanjio sam unos (masnog) mesa, smanjio unos hleba (koji i inače ne jedem preterano), smanjio unos šećera (kafa isključivo bez šećera am leko bezmasno), izbacio prženo iz ishrane i raspodelio svoju ishranu u tri podeljena obroka. Takođe sam redovno uz svoje obroke imao i svežu salatu.
Jednom nedeljno sam pripremao svež losos (dostupan u mnogim supermarketima u Nemačkoj) i makar još jednom nedeljno ribu. Takođe sam u ishrani imao dosta sira, ali sa smanjenim sadržajem masnoće. Alkohol jedno vreme uopšte nisam pio a zatim maks. 0,1 dl vina dnevno.
Tada naravno zbog karantina nisam ni imao mogućnost da izlazim i jedem po restoranima a nisam ni imao društvo da odemo na picu, pivo isl.
Još jedan bitan faktor jeste bicikla koju sam za male pare kupio od koleginice. Dnevno sam (do posla i u kupovinu) prelazio oko 8 km a vikendom sam imao i ture do 60 km. A veruj mi da je predeo južno od Minhena predivan za biciklističke ture. Svež vazduh, divna priroda i pogled na Alpe!
Kilaža se smanjivala postepeno do jedno dva meseca pred ispit kada sam u svoju ishranu uveo orašaste plodove, čokoladu i više mesa. To mi je prosto bilo neophodno kako sam u istom periodu prolazio kroz težak psihički period zbog dešavanja u mojoj porodici koja je bila 1200km daleko!
Tako sam početkom 2021. godine dogurao do 82 kg koje držim i danas.
A zašto se mnogi naši zapravo ugoje u Nemačkoj? Ukratko: alkohol i slatkiši su jako jeftini!
*ja nisam nutricionista, niti delim savete o ishrani – samo pričam o svom iskustvu
Eine Antwort