Ako me pitaš zašto

Odrastao sma zapravo u divnom okruženju – devedesete.

Rođen sam u Požarevcu a odrastao sam na selu u blizini Velikog Gradišta. Nije se imalo puno, ali bili smo srećni. Makar to je ono što sam video kao dečak. Zatim je usledilo sve što je pogodilo tadašnju Jugoslaviju. Osmeh se sve ređe viđao na licima ljudi iz mog okruženja.

Trudio sam se da dosta vremeno provodim sa društvom, a isto tako sam dosta vremena provodio čitajući. Međutim, broj ljudi koji su psovali i negodovali da moraju na posao ili da nemaju posla se gomilao.

U nekom trenutku, ne bih tačno znao kad, primetio sam jednu veliku promenu. Ljudi se više nisu posećivali. Moji roditelji su večeri provodili kod kuće, dok bi ranije 2-3 puta nedeljno bili kod nekoga, ili pak sa druge strane imali goste. Međutim, nisam previše pažnje pridavao tome.

Posvetio sam se onome što me je ispunjvalo – učenju.

I tu je negde nastala ideja da želim u životu da radim ono što me ispunjava – a ne ono što moram! Na fakultetu sam zato bio doneo odluku da želim da upišem doktorske studije, jer me je tih pet godina studija bilo zaista divno – bio sam ispunjen.

Nažalost se moj san nije (tada) ispunio. Za doktorske studije nisam upao na budžet. Otac je želeo da mi plati studija, ali ja to nisam dozvolio i danas mi je drago da sam tako odlučio.

Počeo sam sa pripravničkim stažom (2017) i bio sam pronašao posao koji me je ispunjavao. Rad u javnoj apoteci – pomoć pacijentima – bilo je nešto gde sam se pronašao.

U isto vreme, počeo sam da shvatam kako zapravo funkcioniše naše tržište i kako izgleda budućnost farmacije u Srbiji ukoliko se ništa ne desi. A neće se ništa desiti, zar ne?

Imao sam sreću da se u okviru državne apoteke Požarevac, gde sam volonterski stažirao, u trenutku kada sam polagao državni ispit otvorila pozicija za novog farmaceuta. I tako sam krajem maja 2018. godine počeo da radim u Žagubici – ukoliko ne znaš gde je – guglaj.

Brzo sam preuzeo poziciju upravnika apoteke, što mi je dodatno omogućilo da imam bolji uvid u sistem u kome sam radio. U Žagubici sam imao divno vreme. Upoznao sma dosta ljudi, ali upoznao sam i sebe. Imao sam vremena i prilike, kako sam bio daleko od svih koje sam dotad znao, da se posvetim sebi i da razmislim šta želim u životu a šta ne.

Ovde na Instagramu sam ukratko opisao šta je to što mi smeta u Srbiji a šta mi prija u Nemačkoj. Objava koja je verovatno dobila najviše reakcija.

E sad… Moj radni ugovor je tada bio ograničen na dve godine, bez neke prevelike mogućnosti na priduženje. Zato januara 2019. godine donosim odluku da želim za Nemačku.

Moj brat se već bio spremao za Nemačku a najbolji drug za Kanadu (na kraju je završio u Švedskoj). A nekoliko meseci kasnije su se i moji roditelji rastali. I sve više sam bio pod uticajem okoline koja nije bila zadovoljna sobom.

Nije mi bilo lako, jer sam imao vreme kada nisam mogao da se oslonim na puno ljudi, osim sebe. Pitao sam se i šta mi je sve to trebalo. Ceo proces je trajao duže i bio je skuplji nego što sam planirao, ali sam previše svega investirao da odustanem.

Nastavio sam svojim putem, imao još mnogobrojne prepreke, ali pun ih je život, zar ne? Danas kada ovo pišem već duže od četiri godine živim u Nemačkoj. Već duže od tri godine imam nemačku aprobaciju. Ovde sam upoznao svoju sadašnju verenicu, Lili. Ovde mi je brat. Ovde sam poštovan i cenjen.

Uz sve ostalo sam pokrenuo svoj Instagram kanal, kao i sada ovaj sajt što pokrećem. To me ispunjava!

Tvoj Farmaceut u Nemačkoj