Šta to beše Fax?

Zamisli sledeću situaciju: Dolazi pacijent u apoteku sa receptom za levofloksacin. Na Balkanu sasvim normalno a u Nemačkoj je to neuobičajeno iz dva razloga. Prvi je da se antibiotici u Nemačkoj propisuju jako retko. Obično to bude recept od zubara sa amoksicilinom ili amoksiklavulanom. Doksiciklin ili klindamicin budu eventualno a neki drugi jako retko. Drugi razlog je što i kada lekari propišu antibiotik to obično bude nešto od već navedenih koji propisuju zubari ili eventualno azitromicin ili npr cefahlor. Levofloksacin se jako retko propisuje.

U svakom slučaju, problem je što softver apoteke pokazuje interakciju (nem. Wechselwirkung) sa kvetiapinom koji pacijent uzima redovno (u Nemačkoj sa pisanim odobrenjem pacijenta apoteka može čuvati zdravstvene podatke pacijenta – nem. Kundenkarte ili Kundenkonto). Inteakcija može dovesti do produženja QT intervala i time do aritmija. Kako pacijent istovremeno uzima bisoprolol, koji naravno ima uticaj na ritam srca, ova interakcija bi za ovog pacijenta mogla biti značajna.

Doživeo sam inače da pacijent završi u bolnici zbog slične interakcije jer je antibiotik podignut u apoteci gde pacijent nije bio poznat a osoba koja je podigla lek nije znala koje lekove uzima pacijent! Potrebno je kontaktirati lekara i objasniti situaciju. Telefonski ga nije moguće dobiti – telefonska linija je preopterećena. Šta sad?!

Prosto, u Nemačkoj se u ovakvoj situaciji obično pošalje faks. Ukoliko se pitaš da li to zaista postoji u 21. veku, odgovor u Nemačkoj je: DA! Sve apoteke i svi lekari koriste faks uređaj (delom i kao digiralni) i sistem jako dobro funkcioniše. Jedino što je potrošnja papira nešto veća zbog toga. A da li je moguće napisati mejl? Uglavnom da, ali u praksi veruj da kod većine lekara brže funkcioniše faksom. Ukucas broj, ubaciš papir i pritisneš start. Kroz dva minuta kopija papira leži na stolu lekara u ordinaciji. Lekar se potpiše da prihvata rizik interakcije, jer je bakterija osetljiva samo na taj antibiotik ili pak napiše novi recept sa alternativom bez interakcije i pošalje faksom nazad. U idealnom slučaju kroz desetak minuta je slučaj rešen. Pacijent ili apoteka moraju još eventualno da pokupe nov recept u ordinaciji i to je to.

Slično je i kada je na receptu propisan lek koji nije dostupan na tržištu ili recept sadrži formalne greške (npr datum, potpis, pogrešan formular).

A šta je sa istom situacijom na Balkanu? Imao sam prilike da u ovakvim situacijama pozovem lekara. Jednim delom su bili zahvalni za to a drugim delom su bili u čudu zašto ja zovem. Bilo je i onih koji su mi rekli da nema smisla da ih više zovem.

Bilo kako bilo, svuda ima i ovakvih i onakvih, ali prosečno imam utisak da se lekari u Nemačkoj više interesuju za svoje pacijente.

Ukoliko želiš više da saznaš o radu u nemačkim javnim apotekama možeš da pogledaš ovde na blogu.