Zamisli da radiš u nemačkoj javnoj apoteci i ti si jedini farmaceut u tom trenutku. Petak popodne. U gradu ne radi nijedan lekar više. Sledeća hitna služba je 25 km daleko. Dešava se ne tako retko. A sreda i petak popodne su vremena kada dolaze pacijenti bez terapije i kada dolazi oni sa falsifikovanim receptima (o tome drugom prilikom više).
Prvi slučaj: Pacijent se žali na jaku zubobolju. Paracetamol uzima već dva dana i nažalost ne pomaže. Zbog posla nije mogao kod zubara. Ispituješ ga o ostalim lekovima i bolestima. Saznaješ da trenutno uzima Xarelto. Odbija bilo koju terapiju osim tableta. Možeš da ga poašlješ u hitnu zubarsku službu 50 km daleko ili da mu daš ibuprofen 400 mg uz doziranje 1-0-1 i da u ponedeljak ode kod zubara. Obavezno napomenuti da pripazi na interakciju i u slučaju krvarenja, plavih fleka po koži i slično da se javi lekaru. Osim toga kupuje kontraceptivne pilule za suprugu jer ima privatan recept. Šest nedelja kasnije pacijent dolazi u apoteku sa neotvorenim pakovanjem Ibuprofena 600 mg i žali se da smo hteli da ga otrujemo kako on ni za živu glavu ne sme da uzme ovaj lek. Barem tako piše na internetu – pročitao je. Na pitanje ko mu je taj lek propisao (ibuprofen od 600 mg spada u Rx lekove u Nemačkoj) odgovara da nije niko – to je dobio kod nas u apoteci jednog petka popodne, zajedno sa pilulama za suprugu. Nema račun ili bilo koji drugi dokaz da je lek dobio kod tebe u apoteci. Šta sad? Jednostavno, svi Rx lekovi imaju QR kod na pakovanju koji je neophodno skenirati prilikom ulaska ili izlaska iz apoteke. Skeniranjem koda saznaješ da navedeno pakovanje nikada nije bilo kod tebe u apoteci. Zatim u sistemu pronalaziš taj jedan račun od petka popodne gde su zajedno prodati iburpofen i pilule. Pacijent nije ubeđen i preti da će se žalit komori. I dve nedelje kasnije zaista stiže dopis komore da se apoteka povodom tog i tog slučaja izjasni. Pišeš obrazloženje baš tako kako je i bilo. Na tome se završava. Međutim, da je pacijent imao neki dokaz da se u apoteci desilo nešto mimo propisa, bila bi sasvim druga priča!
Drugi slučaj: Dolazi pacijent sa receptom „Rp/ Bisoprolol 5mg FTA N3 100St 1-0-1“. Posotje tri različita RAM. Pitaš pacijenta da li je lek poznat i da li je bitna firma, on kaže da je već poznat i da nije bitna firma i izdaješ lek proizvođača XY. Tri sara kasnije dolazi pacijent donovo i donosi otovrenu kutiju. Lekar je preporučio dva puta dnevno po jednu tabletu, ali je njemu to previše pa uzima po pola da mu duže traju i da uštedi 5 evra jednom u pola godine, međutim tablete proizvođača XY nisu deljive kao one od AB. On traži drugo pakovanje sa deljivim tabletama. Ovde je najbolje da pacijenta uputiš lekaru jer već otvoreno pakovanje koje je napustilo apoteku ne možeš ponovo da prodaš. Međutim, pacijentu se taj odgovor ne sviđa. E sad, kako je nabavna cena bisoprolola oko 2 evra tako možeš da uzmeš pakovanje nazad (otpiseš i onda ide u hemijski otpad) i izdaš pakovanje drugog proizvođača. Zatim je neophodno ispraviti recept. Kod papirnog je to bez problema a kod eRecepta je moguće samo ukoliko on nije „otišao na obračun“. Ponekad su neophodna i pragmatična rešenja. Svakako nakon ovog slučaja na kartici ovog pacijenta zapisati da kod bisoprolola ipak treba biti firma AB, ili makar deljive tablete.
Treći slučaj: Dolazi starija žena u apoteka koja je tu mušterija gotovo 30 godina. Ostala je bez svojih tableta (Rx) koje uzima poslednjih 12 godina. Hoće jedno pakovanje ili makar blister da ponese za preko vikenda pa će u ponedeljak doneti recept. Nažalost je u Nemačkoj kažnjivo izdati Rx lek bez recepta, osim naravno ukoliko je u pitanju lekar. Ono što možeš da uradiš jeste da pacijentu daš broj telefona hitne službe, adresu i/ili pozoveš taksi, ali njoj je neophodan ispravan recept. U svakoj slučaju je ta žena došla iduće srede sa receptom (druge jačine leka od one koju je do tada koristila) i žalila se na tvoj rad, kako u petka nije dobila tražene tablete.
Eine Antwort