Jako mi je drago da sam konačno uradio untervju sa jednom posebnom osobom. Upoznali smo se na leto 2019. godine preko FB grupe za farmaceute koje žele za Nemačku. Oboje smo imali isti cilj i pomagali smo jedno drugom.
Aleksandra je definitivno imala duži i teži put, pogotovo kada uzmemo u obzir da je igrom sudbine bila tako dugo odvojena od svoje porodice.
Na kraju imamo „happy end“ i ja skidam svoju zelenu kapu (šešir) jer znam jako dobro kroz šta je sve prošla. Govorim o Aleksadri Stanojević.
Draga Aleksandra, tvoja priča je jako duga, ali od nekug moramo početi. Gde počinje tvoja priča?
Moja priča počinje 2012. godine stavljanjem Apostille pečata na diplomu. Bila sam zapravo planirala da odem za Austriju. Međutim, onda sam shvatila da će biti neophodno dodatno ići na fakultet i polagati određene predmete. Odustala sam. Onda sam došla u kontakt sa koleginicom iz Crne Gore koja je bila dobila posao pomoću nemačkog rekrutera. Tako sam našla posao u Hamburgu. Januara 2013. godine, nakon rođenja sina, položila sam B2 ispit na Gete institutu u Beogradu. Odustala sam od posla u Hamburgu (tada pre 13 godina) jer sam želela da sin malo poraste. Tako je prolazilo vreme do 2018. godine
Ponovo sam krenula u proces pripreme dokumenta koje sam ambasadi Nemačke predala u novembru 2018. godine. To je još bilo pre nego što smo se upoznali. U martu 2019. su mi saopštili da je neophodno da imam Berufserlaubnis. Tada mi je rekruter iz Sarajeva našao posao u Rostoku. Plata je bila više nego dobra, ali je meni falio Berufserlaubnis. U maju te godine sam bila na dvonedeljnoj hospitaciji u gradu Übach-Palenberg u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija (NRW). Tada sam se prijavila za FSP u Diseldorfu. Malo posle toga smo se upoznali putem Fejsbuka. Termin za FSP sam dobila za Novembar 2019. i nisam položila. Naredni termin za ispit sam imala u januaru 2020. gde sam takođe pala.
U tom periodu smo se i lično upoznali. Decembra 2019. si predao dokumenta u nemačku ambasadu u Beogradu a ja sam tada živela u blizini.
Da, dobro se sećam. Pili smo kafu a ti si bila spremila gibanicu. Zatim u januaru 2020. sam ja dobio odbijenicu, a kako je tvoja priča išla dalje?
Kako sam već nekoliko meseci bila bez posla, a nisam otišla za Nemačku, u februaru 2020. sam se zaposlila u privatnoj apoteci kod mene u komšiluku. Videli smo se bili i tada ponovo u Beogradu. Onda si ti dobio vizu u martu a korona je počinjala. Sećam se kako smo zajedno gledali letove za Minhen.
Da, a ti si uspela da ubodeš taj jedan let koji nije bio otkazan. Mislim da je tada bilo tri leta u opticaju a ti si rekla da izaberem taj u podne. Hvala ti!
Molim. Drago mi je da si tada bio uspeo! Nakon tvog odlaska za Nemačku su granice bile zatvorene. Tek u julu 2021. godine sam mogla da dođem ponovo na FSP, posle godinu i po dana pauze. Nažalost je i moje treće polaganje bilo neuspešno.
U decembru 2021. sam dobila novu ponudu za posao, u manjem gradu u NRW. Šefica mi je obezbedila smeštaj i hospitirala sam mesec dana, nakon čega sam marta 2022. iz četvrtog puta položila FSP. Berufserlaubnis je stigao jako brzo, već u aprilu. Jedna svetla tačka mog puta za Nemačku je službenik Vlade u Minsteru koji je uvek radio jako ažurno. Međutim, vizu nisam dobila tako brzo i početkom maja sam se bila vratila za Beograd (isticala su mi tri meseca u Šengenu).
Tu se stvari komplikuju. U međuvremenu ambasadi nije više bio neophdan ugovor već izjava poslodavca (nem. Erklärung), koji sam ja imala, ali je formular bio zastareo, na pet strana. Tada aktuelan formular je imao šest strana, a u međuvremenu su formular opet vratili na pet strana. Zato su odbili da zaprime moja dokumenta. Trebalo je ponovo zakazati termin u ambasadi. Još jedan vrhunac nemačke birokratije. Početkom jula 2022. sam imala novi termin i viza je stigla do kraja meseca. U avgustu sam počela da radim.
Nije sve išlo kako sam zamislila. Pet meseci kasnije sam bila prinuđena da dam otkaz. Bila sam neprestano pod pritiskom starije PKA koja mi je tražila greške. To nije daleko bilo od mobinga. Tako sam ostala bez posla a uskoro i bez smeštaja. To vreme sam uspela da iskoristim da odslušam predavanja farm. komore za pripremu KP. Stigla sam da odem za Diseldorf na razgovor za posao, koga sam i dobila. U februaru sam predala zahtev za novu saglasnost (nem. Zustimmung) i novi Berufserlaubnis kako je u NRW on vezan za poslodavca. Tako da sam u aprilu 2023. počela da radim u Diseldorfu. Na KP sam prvi put izašla krajem oktobra te godine i nisam položila.
U aprilu 2024. mi je isticao Berufserlaubnis te sam tražila produženje od šest meseci koje sam i dobila. Tako sam u julu te godine izašla po drugi put na KP, takođe neuspešno.
>> Nastavak intervjua ovde <<
Jedan bitan komentar:
Ovom prilikom bih se još jednom zahvalio Aleksandri na podršci svih ovih godina, ali ne samo njoj. Vremenom smo stvorili zajednicu i pomažemo jedni drugima.
Svoja iskustva ne delimo samo putem društvenih mreža, već i lično, na okupljanjima farmaceuta širom Nemačke.
Ujedno pozivam i sve druge koleginice i kolege da se jave i podele svoju priču, svoje probleme, ali i rešenja. Put za Nemačku, kao i za svaku drugu stranu zemlju, nije jednostavan – ali je sve mnogo lakše kada nismo sami.
2 Kommentare