03.11.2024. smo se Lili i ja venačali u Požarevcu i bio je to zaista jako divan dan u kome smo uživali, kao i malobrojni gosti na ručku.
To sve naravno nije bilo lako. Zapravo smo zamišljali venčanje u Kotoru, na proleće. Nalažost, kako je Lili nemački državljanin bilo nam je neophodno da obezbedimo prevodioca za tu priliku. Logistički je to bilo jako teško izvodljivo.
I onda igrom slučaja ovog leta tokom planiranja odmora za jesen 2024. smo shvatili da od nedelju dana, koliko bismo proveli u Srbiji, treći novembar bi odgovarao za naše venčanje. Za jako kratko vreme, pogotovu uz pomoć moje majke, ali i brata smo uspeli da se oranizujemo, prvo birokratski.
Da bismo se venčali u Srbiji, potrebna nam je potvrda iz Nemačke da to možemo tamo obaviti. A da bismo tu potvrdu dobili u Nemačkoj bilo je neophodno da prvo ja dokažem da u Srbiji nisam u braku.
Potvrda iz matične službe, apostil pečat, prevoz dokumenta u Nemačku, zatim prevod. Na kraju smo potvrdu iz opštine u Nemačkoj da se u Srbiji možemo venčati platili oko 80 evra (uz prevode i sve ostale potvrde). Zatim sam shvatio da mi je za venčanje potrebna lična karta, koje je istekla na proleće.
A onda smo došli za Srbiju sa burmama i cipelama. Sve ostalo smo uspeli da pronađemo u tri dana. Uz sve to je Lili morala i kod zubara, a ja sam prevodio.
Sve je prošlo po planu, a narednog dana smo odleteli iz Beograda za Porto na kratak medeni mesec. To putovanje smo još januara 2024. uplatili i na kraju se sve super uklopilo.
Nakon povratka za Nemačku otišao sam u Diseldorf u Konzulat Republike Srbije. Imao sam termin, ali sam ipak morao da čekam gotovo dva sata! A zašto sam čekao? Bio nam je potreban internacionalni izvod iz matične knjige venčanih, kako bismo brak prijavili u Nemačkoj.
Fotografije @weiner_photography
Eine Antwort